НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У БЕЛОЈ ЦРКВИ

Године 1865. новосадска Даница објавила је вест о отварању Србске читаонице у Белој Цркви у броју 33, који је изашао из штампе 30. новембра (Подлистак, страна 792). Читаоница је почела са радом 22. новембра, а налазила се у хотелу Мичин. Претпоставља се да је делатност ове библиотеке била од стране надлежних власти забрањена, јер не постоје никакви подаци о њеном даљем раду. Двадесет и други новембар изабран је за Дан Народне библиотеке у Белој Цркви.

Двадесет и пет година касније, захваљујући тројици интелектуалаца: Михаилу Ристићу, Ђоки Поповићу и Аћиму Васићу, 14. септембра 1890. године одржана је Оснивачка скупштина Српског читаоничког друштва које ће касније прерасти у Србску читаоницу. Све ово збило се у гостионици Златни голуб, у присуству 73 члана. За председника је изабран Михаило Ристић, а за перовођу Ђока Поповић. Читаоничка правила одобрена су 15. октобра 1890. године у Будимпешти. Између осталог, у овим је правилима записано да: „циљ Читаоничког друштва у Белој Цркви јесте изображавање, развијање човечности и друштвености међу становницима белоцркванским и из околине, ширење полезних знања и човечних умишљаја и у ширим круговима.“

1933. и 1939. год. Читаоницу је помогло Градско поглаварство набавком великог броја књига, а сама Читаоница је помогла у оснивању српских народних књижница и читаоница у Крушчици, Кусићу, Црвеној Цркви, Парти, Избишту и Банатском Карловцу.

У периоду окупације (1941 – 1944), прекинут је рад читаонице; књиге, часописи и новине некада богате библиотеке биле су бачене на гомиле без надзора и реда у помоћне просторије ове зграде.

Нисмо поменули многе библиотеке које су током низа година постојале у Белој Цркви. Неке од њих биле су богатије, неке са мањим бројем публикација. У једном се тренутку чак, у нашем граду нашло педест наслова из Доситејеве библиотеке које је купио (1813. године), белоцрквански трговац Михајло Недељковић. Поједине библиотеке, или књижнице како су се тада звале, у нашем су граду обитавале дуже, а неке током краћег временског периода. Наведимо овде бар неке од њих као што су: црквене библиотеке, гимназијска библиотека, библиотеке разних удружења занатлија, као и библиотеке националних мањина. Веома важне за историју књиге и читања биле су и штампарије, књижаре и папирнице, као и књиговезнице. Све оне су биле места на којима су књиге настајале, продавале се и чувале и све су оне биле значајне за културни развој наше средине.

Данас је Народна библиотека у Белој Цркви установа која представља стожер културних дешавања у граду и насељеним местима у целој општини. У изложбеном простору библиотеке одржавају се књижевне вечери, изложбе, промоције, предавања. Од 2009. године библиотека се налази у систему COBISS (Кооперативни онлајн библиографски систем и сервиси) и заједно са осталим библиотекама које су укључене у овај систем чине међублиотечку мрежу. Народна библиотека има свој Читалачки клуб. Њега чине професори и наставници књижевности као и заљубљеници у писану реч. То је још један од начина популарисања књиге и читања.

Данас је Народна библиотека у Белој Цркви установа која представља стожер културних дешавања у граду и насељеним местима у целој општини. У изложбеном простору библиотеке одржавају се књижевне вечери, изложбе, промоције, предавања. Од 2009. године библиотека се налази у систему COBISS (Кооперативни онлајн библиографски систем и сервиси) и заједно са осталим библиотекама које су укључене у овај систем чине међублиотечку мрежу. Народна библиотека има свој Читалачки клуб. Њега чине професори и наставници књижевности као и заљубљеници у писану реч. То је још један од начина популарисања књиге и читања.

Народна библиотека у Белој Цркви у свом фонду поседује око 48.000 библиотечких јединица, од тога око 5.000 књига је из легата редитеља, Јована-Батице Путника.

Године 1865. новосадска Даница објавила је вест о отварању Србске читаонице у Белој Цркви у броју 33, који је изашао из штампе 30. новембра (Подлистак, страна 792). Читаоница је почела са радом 22. новембра, а налазила се у хотелу Мичин. Претпоставља се да је делатност ове библиотеке била од стране надлежних власти забрањена, јер не постоје никакви подаци о њеном даљем раду. Двадесет и други новембар изабран је за Дан народне библиотеке у Белој Цркви.

Рођен је у Белој Цркви 17. септембра 1829. године. Био је филозоф и правник. Основну школу завршио је у Белој Цркви, а гимназију у Вршцу и Сремским Карловцима. Студије филозофије завршио је у Сегедину, а права у Пешти. Од 1853. до 1861. године предавао је историју и филозофску пропедевтику у Карловачкој гимназији. У исто време, уз помоћ патријарха Јосифа Рајачића, објавио је своју Систему целокупне философије у десет књига. То је први систем филозофије код нас. Михаило Ристић био је у свему први. Покушаће да покрене први часопис за филозофију у Србији Мнемозина. Часопис није заживео, али говорећи о филозофској периодици код нас, увек се почиње од Мнемозине и Михаила Ристића. Ристић је био несвакидашња фигура свога времена и увек се као интелектуалац издизао из оквира своје средине. Године 1861. напушта Сремске Карловце и враћа се у родну Белу Цркву, где ће се бавити адвокатуром и бити народни посланик и наравно, оставити снажан утицај на ову средину. Био је више година председник Српске црквене општине, делегат белоцркванских Срба на карловачком конгресу (1869), један од оснивача и први председник Српске читаонице.