НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БЕЛА ЦРКВА

Close Menu

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У БЕЛОЈ ЦРКВИ

Године 1865. новосадска Даница објавила је вест о отварању Србске читаонице у Белој Цркви у броју 33, који је изашао из штампе 30. новембра (Подлистак, страна 792). Читаоница је почела са радом 22. новембра, а налазила се у хотелу Мичин. Претпоставља се да је делатност ове библиотеке била од стране надлежних власти забрањена, јер не постоје никакви подаци о њеном даљем раду. Двадесет и други новембар изабран је за Дан Народне библиотеке у Белој Цркви.

Двадесет и пет година касније, захваљујући тројици интелектуалаца: Михаилу Ристићу, Ђоки Поповићу и Аћиму Васићу, 14. септембра 1890. године одржана је Оснивачка скупштина Српског читаоничког друштва које ће касније прерасти у Србску читаоницу. Све ово збило се у гостионици Златни голуб, у присуству 73 члана. За председника је изабран Михаило Ристић, а за перовођу Ђока Поповић. Читаоничка правила одобрена су 15. октобра 1890. године у Будимпешти. Између осталог, у овим је правилима записано да: „циљ Читаоничког друштва у Белој Цркви јесте изображавање, развијање човечности и друштвености међу становницима белоцркванским и из околине, ширење полезних знања и човечних умишљаја и у ширим круговима.“

Често је прекидан рад Србске читаонице, да би крајем 1918. год. њен рад био настављен у просторијама, у Главној улици.

1933. и 1939. год. Читаоницу је помогло Градско поглаварство набавком великог броја књига, а сама Читаоница је помогла у оснивању српских народних књижница и читаоница у Крушчици, Кусићу, Црвеној Цркви, Парти, Избишту и Банатском Карловцу.

У периоду окупације (1941 – 1944), прекинут је рад читаонице; књиге, часописи и новине некада богате библиотеке биле су бачене на гомиле без надзора и реда у помоћне просторије ове зграде.

Нисмо поменули многе библиотеке које су током низа година постојале у Белој Цркви. Неке од њих биле су богатије, неке са мањим бројем публикација. У једном се тренутку чак, у нашем граду нашло педест наслова из Доситејеве библиотеке које је купио (1813. године), белоцрквански трговац Михајло Недељковић. Поједине библиотеке, или књижнице како су се тада звале, у нашем су граду обитавале дуже, а неке током краћег временског периода. Наведимо овде бар неке од њих као што су: црквене библиотеке, гимназијска библиотека, библиотеке разних удружења занатлија, као и библиотеке националних мањина. Веома важне за историју књиге и читања биле су и штампарије, књижаре и папирнице, као и књиговезнице. Све оне су биле места на којима су књиге настајале, продавале се и чувале и све су оне биле значајне за културни развој наше средине.

Прва белоцркванска градска библиотека била је основана крајем 1950. године, а тек је 1951. званично почела са радом. Названа је Српска народна књижница. Касније добија назив Народна књижница и читаоница и тако ће се звати све до 1960. године. Током шездесетих година библиотека је била део Радничког универзитета, касније Културно-просветног центра, да би 1995. године постала самостална институција и понела име Народна библиотека у чијем саставу се од 2003. године налази и музејска јединица.

Данас је Народна библиотека у Белој Цркви установа која представља стожер културних дешавања у граду и насељеним местима у целој општини. У изложбеном простору библиотеке одржавају се књижевне вечери, изложбе, промоције, предавања. Од 2009. године библиотека се налази у систему COBISS (Кооперативни онлајн библиографски систем и сервиси) и заједно са осталим библиотекама које су укључене у овај систем чине међублиотечку мрежу. Народна библиотека има свој Читалачки клуб. Њега чине професори и наставници књижевности као и заљубљеници у писану реч. То је још један од начина популарисања књиге и читања.

Данас је Народна библиотека у Белој Цркви установа која представља стожер културних дешавања у граду и насељеним местима у целој општини. У изложбеном простору библиотеке одржавају се књижевне вечери, изложбе, промоције, предавања. Од 2009. године библиотека се налази у систему COBISS (Кооперативни онлајн библиографски систем и сервиси) и заједно са осталим библиотекама које су укључене у овај систем чине међублиотечку мрежу. Народна библиотека има свој Читалачки клуб. Њега чине професори и наставници књижевности као и заљубљеници у писану реч. То је још један од начина популарисања књиге и читања.

Народна библиотека у Белој Цркви у свом фонду поседује око 48.000 библиотечких јединица, од тога око 5.000 књига је из легата редитеља, Јована-Батице Путника.

Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље

МИХАИЛО ХРИСТИФОР РИСТИЋ

Године 1865. новосадска Даница објавила је вест о отварању Србске читаонице у Белој Цркви у броју 33, који је изашао из штампе 30. новембра (Подлистак, страна 792). Читаоница је почела са радом 22. новембра, а налазила се у хотелу Мичин. Претпоставља се да је делатност ове библиотеке била од стране надлежних власти забрањена, јер не постоје никакви подаци о њеном даљем раду. Двадесет и други новембар изабран је за Дан народне библиотеке у Белој Цркви.

Рођен је у Белој Цркви 17. септембра 1829. године. Био је филозоф и правник. Основну школу завршио је у Белој Цркви, а гимназију у Вршцу и Сремским Карловцима. Студије филозофије завршио је у Сегедину, а права у Пешти. Од 1853. до 1861. године предавао је историју и филозофску пропедевтику у Карловачкој гимназији. У исто време, уз помоћ патријарха Јосифа Рајачића, објавио је своју Систему целокупне философије у десет књига. То је први систем филозофије код нас. Михаило Ристић био је у свему први. Покушаће да покрене први часопис за филозофију у Србији Мнемозина. Часопис није заживео, али говорећи о филозофској периодици код нас, увек се почиње од Мнемозине и Михаила Ристића. Ристић је био несвакидашња фигура свога времена и увек се као интелектуалац издизао из оквира своје средине. Године 1861. напушта Сремске Карловце и враћа се у родну Белу Цркву, где ће се бавити адвокатуром и бити народни посланик и наравно, оставити снажан утицај на ову средину. Био је више година председник Српске црквене општине, делегат белоцркванских Срба на карловачком конгресу (1869), један од оснивача и први председник Српске читаонице.

Михаило Христифор Ристић,
детаљ фотографије Таблоа посланика Народне странке из 1869. године.
Инв. Бр. МБЦ 72-Ф

Top