НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БЕЛА ЦРКВА

Close Menu

ФОНДОВИ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ У БЕЛОЈ ЦРКВИ

У Народној библиотеци у Белој Цркви налазе се публикације које су смештене у општи фонд, завичајни фонд и легат Јована Батице Путника. У општем фонду налазе се, поред белетристике, књига из области друштвених наука и стручних књига, и књиге за децу, као и референсна збирка. Општи фонд тренутно броји 43716 библиотечких јединица. У Легату Јована Путника налази се око 5000 публикација.

Сваке године фондови се увећавају сопственим средствима, средствима из општинског буџета, Откупом Министарства за културу и информисања Републике Србије и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и односе са верским заједницама и поклонима дародаваца.

ЗАВИЧАЈНА ЗБИРКА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ У БЕЛОЈ ЦРКВИ

Када се нађемо у некој новој средини, одмах се запитамо по чему је она препознатљива и посебна. Богат и добро уређен фонд завичајне збирке у једној библиотеци даје увид у историјско богатство како културног стваралаштва, тако и целокупног развитка регије.

Завичајна збирка Народне библиотеке у Белој Цркви оформљена је пре десетак година. Она је издвојена из општег фонда библиотеке. Критеријуми за одабир публикација које ће се наћи у завичајној збирци били су да се ту нађе све што је написано о Белој Цркви, да се ту нађу књиге писаца који живе у овом граду или су пореклом Белоцрквани, живели су у овој средини и утицали на живот у њој, као и све што је публиковано о завичају или његовим грађанима било где у свету. То би био принцип завичајности у ужем смислу. Појам завичај има значење места рођења. Ипак, понекад се опредељујемо и за шири смисао завичајности, па се у завичајну збирку смештају и публикације које се односе на шире подручје, одређено административним, историјским или другим границама (па ће се ту наћи публикације које се односе на јужни Банат, Банат, Војводину), а све то да би се имала једна шира слика дате средине. Понекад се они који раде у библиотекама одлучују да се у завичајним збиркама нађу и издавачи и штампари са завичајне територије. Наћи ће се ту и монографске публикације које имају неки знак или белешку: посвету, потпис власника или аутора, екслибрис и сл. Такође у завичајну збирку могу ући матурски, дипломски радови и разни билтени.

Поклони и легати такође дефинишу који ће библиотечки материјал ући у завичајну збирку. Легат Јована Батице Путника, нашег познатог редитеља, који се чува у Народној библиотеци завичајног је карактера, иако је издвојен као засебна целина. Она броји 5000 библиотечких јединица. Поред издања на српском језику, има публикација на руском (206 књига из Кадетског корпуса), које су обрађене и литературе на француском и немачком.

Једна од основних карактеристика завичајне збирке је да она тежи целовитости. То значи, да се за њу набављају нови наслови, али се такође, набављају и стара издања. Она повезује прошлост и садашњост. Представља драгоцени извор за истраживање и упознавање развоја материјалних и нематеријалних културних добара једног краја.

Поред монографских публикација, завичајна збирка садржи и серијске публикације (новине, часописи, годишњаци, зборници, календари, билтени, извештаји и сл.), географске карте, планове, као и ефемерну грађу (плакати, позивнице, разгледнице, фотографије), као и исечке из штампе (хемеротека).

Књижни фонд завичајне збирке је затвореног типа. То значи да се литература не износи из библиотеке, већ се користи у читаоници.

Завичајна збирка Народне библиотеке у Белој Цркви представља незаменљив извор информација за упознавање прошлости нашег града, као и за праћење савременог стваралаштва. Она има велику улогу у промоцији културе, али и туризма локалне заједнице. Она чува идентитет локалне заједнице, освешћује припадност једној културној, историјској и географској средини. Они који раде на обогаћењу завичајне збирке могу да се назову чуварима завичајне баштине.

Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље

АУТОРИ

Не може се говорити о завичајној збирци, а да се не говори о ауторима који су допринели да се ова збирка увећа.

Ђока Гава написао је први свеобухватнији текст о почецима белоцркванског читалишта и о настанку првих читаоница код нас. Библиотека поседује следећа његова издања: Јасеновачка црква, Школе и учитељи у Јасенову, Плави немири (збирка поезије), Српска читаоница у Белој Цркви (текст о почецима библиотечке делатности у Белој Цркви).

Живан Иштванић
Библиотека поседује следећа његова издања:

Споменица железничке станице Јасеново, Јозеф Шнабел (1858-1940), Јулијус Вундер (1838-1917), Репетиторијум војне музике у Белој Цркви (1817-1914) – коауторство са Едит Фишер, Леонард Бем(1833-1924), Јозеф Вајкерт (1837-1907) – коаторство са Едит Фишер, Lexicona Belocrkvanica I , II, 200 година Римокатоличке цркве Света Ана (1806-2006), Историја занатства и трговине у Јасенову (1725-1941), Љубиша Мичин. Чаковац (1863-1933), Георгије Ђорђе Малетић (1816-1888)- прилози биографији, Хотели старе Беле Цркве, Вилијам А. Виланд и почеци кошарке у краљевини СХС (1923-1924), 80 година(1923-2012) Шах клуба у Белој Цркви: споменица, Грађанска позоришта у Белој Цркви 1945-2004, Историја белоцркванског спорта 1717-1918, Црвени крст Беле Цркве, Специјална болница за плућне болести у Белој Цркви, Карневали старе Беле Цркве (1911-1939), Црни барон – роман, Увод у историју књиге, библиотека и читаоница у Белој Цркви, Венделинијева капела у Белој Цркви, Споменица православне цркве у Белој Цркви, Синагоге и јеврејска гробља у прошлости Беле Цркве, Грађа о српским занатлијама и радионицама у Белој Цркви у XIX веку (1918-1941), Белоцрквански градски парк, Музички лексикон Беле Цркве, Историја белоцркванског фудбала, 200 година апотекарства у Б. Цркви, Насељавање Чеха, Словака и Пољака у белоцркванским насељима (1766- 1848), Гарнизонско и штабно место Бела Црква 1773-1918, Гостионице, свратишта и бордели у Б. Цркви (1777-1914), 140 година Добровољног ватрогасног друштва у Б. Цркви (1875-1945), 70 година кошарке у Белој Цркви: (1949-2019), Културбунд и Јевреји и Белој Цркви: 1920-1941 (хроника догађаја), Милена Павловић (1896-1941): филмска, кабаретска и оперска дива, Споменица певачког друштва у Белој Цркви: (1867-1941), Хроника Беле Цркве: (1717-2017)

Од 2012. године излази Белоцркваника часопис за историју, чији је уредник Живан Иштванић. У њему текстове објављују и други аутори.

Озрен М. Радосављевић
Чешко село некад и сад (прилози и грађа за историју), Споменица благовештенског храма у Црвеној Цркви, Хроника Чешког села, Светозар Савковић Црвенчанин: (1862-1938) учитељ, публицист, књижевник, историчар, родољуб, Бела Црква у Великом рату 1914-1918: са посебним освртом на страдање тамошњих Срба, Никола Станковић (1873-1934) – иконописац и позлатар из Беле Цркве, Летописи српских основних школа на подручју општине Бела Црква у Банату (1703-1918), Руски ликовни уметници у Белој Цркви, Љубиша Ђ. Милутиновић (1877-1948) – ликовни педагог и сликар из Беле Цркве, Летопис Чешког села(1837-1987), Манастир Кусић, Поменик белоцркванских фотографа, Манастир Златица, Белоцрквански сликар Георгије Ђока Путник (1851-1905)- прилози за монографију, Белоцркванска штампа, Именослов белоцркванских Срба, Стручне школе у Белој Цркви: (1884-1918), Стручне школе у Белој Цркви: (1944-1999), Белоцркванска штампа: (1867-1984), Јевреји у Белој Цркви: (1750-1940): прилози и грађа, Масовна стрељања у Белој Цркви (чланак).

У завичајном фонду Народне библиотеке у Белој Цркви налазе се књиге Феликса Милекера ( фототипска издања): Историја града Панчева, Историја Банатске војне границе (1886, фототипско издање из 1994), Историја градова и градског развића у Банату, Повесница слободне краљеве вароши Вршца, Вршачки град: историјско археолошка скица, Историја општине Јасеново, затим, Рудолфа Штегера, Миховила Томандла, Јовичић Стевана и др. Од млађих аутора ту су Игор Вокоун и Гордана Радосављевић.

У завичајној збирци заступљени су и писци лепе књижевности: Радмила Гава, Владислава Војновић, Иван Јосимов, Зоран Пешић Сигма, Драган Алексић, Радмила Тимотијевић, Зоран Рашковић, Данијела Миланова и многи други.

ЈОВАН ПУТНИК

Јован Батица Путник, фотографија у власништву Живана Иштванића из Беле Цркве

Јован Батица Путник био је наш познати редитељ. Рођен је у Белој Цркви 25. децембра 1914. године. У свом родном граду је и матурирао 1937. године. Школовао се у Београду и Загребу. Филозофски факултет и Драмски одсек Музичке академије Јован Путник завршио је у Београду. Још као студент Академије (1937), постао је у Народном позоришту у Београду, асистент редитеља Хрисана Цанкова, затим Радомира Плаовића и Вере Греч. Јован Путник се усавршавао и учио целог живота. Завршио је курс ритмике Жака Делкроза у Музичкој школи "Станковић", био под утицајем Луја Давича, похађао вежбе и предавања у Институту за покрет Рудолфа фон Лабана, студиј Мери Вигман у Дрездену, у Паризу проучавао проблеме сценског простора, у Бечу се упознао са Фројдовим учењем и уметношћу М. Рајнхарта...

Иако је прву представу режирао је 1940. године (Срећни дани), професионални редитељ постаје тек 1951. године, режирајући опере за Српско народно позориште у Новом Саду (Мадам Батерфлај, Слепи миш, Андре Шемије...), а 1952. године и драме (Дом Бернарде Албе, Људи без вида, Крвава свадба,...). Драми и опери Путник је дао један од највећих доприноса формирању уметничке физиономије Српског народног позоришта, којом се оно с правом, поносило и у земљи и у иностранству.

У Белој Цркви је 1973. године основао Театар „Жарко Васиљевић“, 1979. Књижевни круг и 1980. Дечју сцену.

Потписао је и остварио више од 220 премијера. Писао је песме, приповетке и драме (две штампане у Белој Цркви – Свет као ми, 1936. и Низ стрмен, 1937, а остале су остале у рукопису Женидба врапца Подунавца, 1945; Лењин, 1945; На Дунаву ноћ, 1951; Руђер Бошковић, 1953; Вук, 1953; Антон Маврак, 1974; Насрадин у Травнику, 1974; Америчке приче, 1976; Хероји не умиру, 1976; Будућност је почела 1976 и Велики пут, 1977). Драматизовао је велики број текстова познатих аутора. Руководио је научноистраживачким пројектима из области психологије и логике, објавио много радова из области теорије позоришта и естетике. Био је суплент и професор Гимназије у Белој Цркви, професор и директор Учитељске школе у Вршцу, Вишој социјално-педагошкој гимназији у Загребу, новинар Правде, Дневника и Вечерњих новости, уредник Радио Београда, професор Средње позоришне школе у Новом Саду, Позоришне академије у Београду, професор и директор Драмског студија у Зрењанину...

Режије: Срећни дани, Авети, Невине, Волшебни магарац, Мадам Батерфлај, Слепи миш, У долини, Орфеј, Кармен, Дорица плеше, Отмица из сераја, Отело, Четири грубијана, Трубадур, Дом Бернарде Албе, Хвалисави војник, Људи без вида, На западним котама, Крвава свадба, Лек за жене или уображена болесница, Скендербег, Љубав дон Перлимплина, Страдија, Смрт Смаил-аге Ченгића, Јерма.

Иако је последње дане провео у Београду (преминуо је 22. септембра 1983. године), био привржен Новом Саду, сахрањен је у Белој Цркви по властитој жељи.

Дигитализови сегмети из легата

Top